Priča druga - kako sarađuju graveri u Srbiji

(nastavak prve priče)

Odmah mi se javlja i priča druga, ako nekom padne na pamet da se pita kako ovi u podnožju brda neznaju za ovog "Lika" sa brda, evo priče druge, i ovo je sve živa istina...

Iz duboke unutrašnjosti Srbije, iz mesta gde se svi putevi završavaju i od koga je i sam Bog digao ruke kako sami kažu, javlja mi telefom jedan graver...

Dolazim za Beograd u petak, dali ste u firmi, hteo bih da mi naoštrite par noževa za graviranje...

Ne radim to kao uslugu, već samo za sebe rekoh, al ajd dođi, naoštriću ti...

Dođe on, naoštrim mu ja te noževe, a on me pita:

Aman-zaman, dali znaš nekog gravera bliže meni ko bi mogao da mi naoštri ove noževe kad mi se istupe da ne idem 200-300 km za Beograd, raspašće mi se auto.

Pogledam ja u svoju arhivu za drugim stolom, čini mi se da u tom mestu ima još jedan graver. Pitam ga u kojoj je on ulici i broju sa namerom da zapišem, kad ono ista ulica i broj kao i ovaj graver koga već imam u arhivu i koga znam, bio čovek kod mene...

Dali ti znaš toga i toga... pitam ga ja.

Znam kaže, taj stanuje stan iznad mene...

E vidiš on ima malu graversku mašinu i oštrilicu pa idi kod njega i zamoli ga da ti ih on naoštri...

Fala ti do neba... ne mogu da verujem kaže... znam čoveka...

A ja sav zadovoljan, rešio čoveku problem "ko od šale" da se ne muči mučenik.

Al ne leži vraže... Sutradan javi mi se graver "stan iznad" ljut ko zmija...

Šta ti imaš drugima da pričaš da ja imam oštrilicu... itd... iskritikova me on bogato...

Izvini kažem ja, mislio sam prve ste komšije.... spusti mi on slušalicu...

Neprođe par sati javi se onaj prvi "stan ispod" i kaže:

Slušaj Branko, ti si nesto pobrkao, ovaj iznad mene nema nikakvu mašinu ni oštrilicu... nema čovek nikakve veze sa graviranjem.

Moguće je kažem ja... mora da sam pogrešio, izvini...

Posle toga sam bio mnogo obazriviji... sad uvek moram da pitam - dali mogu da dam vaš broj telefona
tom i tom graveru interesuje ga to i to... sto je zamorno... pa se uvek pitam dali to uopšte da radim...

Prošle godine javi mi se jedan kaluđer iz jednog našeg starog manastira iz Vojvodine, radi ikone u drvetu ručnim graviranjem, sporo mu ide, po dva tri meseca radi jednu, pa hoće da kupi neku mašinu da to malo ubrza. Potrošm ja dosta vremena da mu objasnim da je graviranje u 3D jako težak posao, da mu trebaju dobri modeli i alati, i da je bolje da uzme jedan običan 2D pantograf, da samo oslobodi najveću masu drveta pa da onda ručno doradi kao što sada radi, mada i za to treba po prilično znanja. Kaže mi ovaj da je on bio alatničar i da on nevidi tu nikakav problem. Uredu kažem ja. Nađem mu ja povoljno (za oko 10% cene novog) jedan polovni pantograf. Donese ga čovek do mene, pozovem ja manastir, ovaj dođe da to ispregleda, pa da razmisle i spreme pare i na kraju kupe oni taj pantongraf, a ja mu spremim besplatno nekoliko noževa, neke šablone sto sam imao (besplatno), on prezadovoljan.
Al problemi tek nastaju...
Prvo konstatuje on da lageri u glavi imaju malo lufta i da se mašina čuje. Najviše bi voleo da kupim celu novu glavu, ja u manastiru nemam uslove da menjam lagere, pa sam onda miran. Uputim ga ja na pretstavništvo te firme slučajno u Vojvodini i predložim mu da im pošalje svoju glavu od mašine da ovi nešto "ne promaše". Odnese on celu mašinu kod njih i naruči tu glavu. Stigne glava, postave mu oni na mašinu i pošalju u manastir. Proba ovaj kaluđer da radi sa njom, a ona piše nakoso i netačno. Posle nekoliko telefonskih razgovora i merenja konstatujem da su mu iporučili pogršnu glavu, slična jeste samo neka rastojana drukčija, dovoljno da se geometrija pantografa potpuno poremeti. Predložim mu ja da im tu glavu vrati i da mu naruče odgovarajuću. Tako i uradi, ali ovi to ne prihvate - upotrebivši pritom najpogrdnije reči koje ovde ne želim da spominjem. Nemoćan da bilo šta uradi, sramota ga i od bratstva u manastiru što sve stoji, pozove me noću i kaže: Ja ovde ne mogu da spavam, oni "TVOJI" su mene izvarali i izvredjali manastir, a ja sam vas poslušao kad ste me na njih uputili. Pa oni su "Zvanični" i jedini zastupnici te firme u Srbiji, kažem mu ja, pa nisu to nikakvi moji. Pozovem ja tog direktora firme da nekako pomognem jer znam tu problematiku, i kažem mu da su poručili pogrešnu glavu. Komentar direktora je bio: Molim te nemoj ti više nikad nikog da upućuješ na nas, samo si nam napravio problem sa tom mašinom. Bio sam ogorčen na manastir, na ovo predstavništvo i na sebe... šta mi je sve to trebalo. Više dana sam bio pod utiskom prethodno opisanog. Potegnem sve svoje veze i srećom nadjem jednu potpuno Novu glavu za ovu mašinu, kupim je i spakujem u kutiju i pošaljem Sity Expessom u manastir - sve o svom trošku iako nimalo jeftino nisam platio.
I opet nije priča gotova...
Zahvali se ovaj kaluđer za glavu i izvini se za sve što mi je neprikladno rekao, ali počne svakodnevno da mi se javlja, kako ovo da uradim, kako ovo. Kažem mu ja posle neznam kog poziva da ja mogu i hoću da mu odgovorim na svako njegovo pitanje, ali da ja ne mogu da ga učim ovom zanatstvu, jednostavno nemam vrema, i to sam mu vec sve rekao na samom početku priče. A dali imam nekog ko bi mogao da me malo poduči osnovnom pita me na kraju on. Uredu, pitaću neke. Pozovem ja jednog gravera u penziji za koga sam mislio da će prihvatiti da mu pokaže osnovno u radu sa pantografom koji i on ima i sa kojim još uvek radi, a sada i sin. Pristane on i ja uputim ovog kaluđera kod njega. Javi mi se kaluđer iz manastira i kaže: "Ovaj Tvoj" nije hteo ništa da nam pokaže, kaže mi što te nije Branko učio nego te poslao kod mene.

Al samo još dodam i ovo,
Ovaj majstor je rado celoga života u firmi MORAVA iz Beograda, koja je nastala tako što su komunisti posle drugog svetskog rata OTELI najbolju graversku radionicu u Beogradu i progasili je svojom. Gravirali su prvenstveno sve za državne potrebe i bila na državnom budžetu. Sve najbolje poslove na tržištu dobijali su bez ikakve konkurencije, cene su formirali kao su hteli, da ne pričam dalje. E taj majstor iz te Morave, koji je ceo život primao platu od otete firme i imovine drugih ljudi, nije hteo manastiru da pokaže kako da izgraviraju ikonu, a inače važi za dobrog čoveka, referenca mu je da je gravirao za Tita, pa kad se bolje razmislim nije ni čudo što nije hteo da im pokaže kako da graviraju ikonu. Ne želim da sponjim ime, dovoljno je i ovo, prepoznace se.

A što se tiče ovog proizvođa mašina čiju je manastir graversku mašinu kupio, to je jedna firma iz naše "Bratske zemlje" u koju smo se mi kleli, a koji su primili našu iscrpljenu Solunsku vojsku tek kad ih je pola od gladi pomrlo čekajući ih, i tek kad im je Ruski car zapretio da će sklopiti savez sa Nemcima ako ne prime na svoje brodove preostale saveznike Srbe... da, to je zemlja koja nas je u zadnjem ratu bombardovala ne samo što je morala nego zato što je i htela. Ne bojim se da im kažem ime jednostavno ne želim, ali svi će je upućeni prepoznati. Ova firma važi za jednog od najvećih svetskih proizvođača mašina za graviranje. Nikada nije htela da napravi Parts i Servis Manual kataloge za svoje mašine, tako da korisnik nikad nije mogao da naruči deo "Kao čovek" ili da nešto sitnije sam lako popravi. Kada sam kupovao jednu njihovu mašinu u fabrici pre jedno 20 godina, tražio sam da kupim ove kataloge jer nemam sevis u Srbiji, i nisu ih imali, a kada sam ih pitao kad ćete imati, odgovorili su mi Nikad. Imamo mi nas sevis (koji ima neke brošure za servisiranje i delove ko da su ih klinci pravili). Taj servis koštao je da dođe u Srbiju da nešto popravi 2 DM po kilometru i plus dnevnice i popravka, odnosno 3.000 DM samo da dođu u Srbiju. Sad imamo servis videli ste kako radi. Mada iskreno rečeno nije ni ovima u pertstavništvu sa njima lako, i njima daju podatke sve na kašičicu a na odgovor koji se postavi fabrici čekaju i po 15 dana ukoliko ga uopšte dobiju (lično na više pitanja nisam dobio nikad odgovor). U vreme najvećih sankcija prema Srbiji 1998 godine, stane mi ta njihova mašina "Puko eprom" kažu oni nemoguće - ama neradi odjednom ' puko. Izvadim ja iz kutije potpuno novu kompletnu elektroniku koji sam kupio zajedno sa mašinom kada sam video uslove servisa a koja je koštala 3.800 DM i stavim je na mašinu. Upalim mašinu, ona ponovo neradi, eprom prazan, nisu učitali program namerno, a nisu mi rekli za to, nedvosmisleno sam im rekao da kupujem kompletnu elektroniku rezevnu isključivo zato što nemam servis u Srbiji, ako mi se slučajno pokvari da mogu jednostavno da promenim ceo Rack koji se priključuje preko konektora. Naravno da poludim, pozovem fabriku i njihovog glavnog menadžera sa kojim sam i pričao kad sam kupovao mašinu i kažem mu problem, a on mi kaže: Znam da nema unutra program, to je zato da vi ne bi mogli da sami napravite drugu mašinu. Ja ne mogu da verujem, kažem dobro, a što mi to niste rekli kad ste mi prodavali ovu kompletnu elektroniku, ovaj ćuti pa kaže - to se u poslovnom svetu podrazumeva... Spustim mu ja slušalicu da mu nebi svašta rekao. Zovem sutra ponovo, javlja se sektrtarica i neće da me spoji sa ovim drkadžijom, kaže mi ona: gospodine Stevanoviću (zna ko sam), prema vama Srbima uvedene su najstrožije sankcije i mi sa vama ne smemo da pričamo ništa, nemojte zvati više dok traju sankcije prema vama. Hvala vam braćo Francuzi, zapamtićete kad sam zadnji put kupio nešto francusko. Pozovem ja sutra dan glavnog predstavnika za Nemačku ovog proizvodjača kod koga sam već kupovao neke materijale i pribor. Objasnim mu ukratko problem i pitam dali ikako mogu da kupim taj eprom sa učitanim programom. A ovaj naš tradicionalni neprijatelj Nemac kaže: Imamo stroge sankcije prema Srbiji, i nesmem da ih prekršim i pošaljem vam ovo direktno u Srbiju, ali dajte mi lokaciju bilo gde u svetu Mađarska, Bugarska i ja ću vam poslati eprom i program ODMAH a platiće te mi kad prodju sankcije, košta 80DM. E to je Gospodin čovek, sada u dubokoj penyiji, nadam se da je živ.

Nisam ovo napisao da se žalim, već samo da se zna da mi Srbi svašta pamtimo, i da nas ne mogu baš svi farbati istim bojama više puta, pamtimo i dobre i loše stvari...