Ukratko o Graviranju

RUČNO GRAVIRANJE spada u vrlo stare zanate i javlja se na samom početku ljudske civilizacije. Svakako najraprostranjenije ručno graviranje bilo je graviranje oružja, a najcenjenije kod izrade novca. Evolucija ručnog graviranja i uopšte graviranja najbolje se može sagledati prateći nuizmatičarske izložbe kovanog novca čiji najraniji primerci datiraju  500 godina pre Hrista... Nedavno gledam na televiziju u jednoj emisiji da su nađene neke mumije iz starog Egipta koje datiraju oko 3000 godina pre nove ere i imale su ogrlice od sitnih novčića ... e pa sad više ne znam baš tačno kad se počelo. Neko je morao neki alat da izgravira za štancovanje ili livenje ovog novca, ja sam samo majstor graver, nisam istoricar. U današnje vreme ovaj zanat izumire, škole za njega ne postoje, samouci su retki kao i mogući poslovi za ove zanate. Uredu, postoji nešto od obrazovanja, al šta ih uče i šta ce ova deca da rade u današnje vreme ja lično ne znam.

MAŠINSKO GRAVIRANJE – Pantografima nastalo je u drugoj polovini devetaestog veka, a puni procvat doživelo je u prvoj polovini dvadesetog veka. Potisnulo je u velikoj meri ručno graviranje, kao što ce i njega krajem veka potisnuti numeričko CNC graviranje.

NUMERIČKO – CNC GRAVIRANJE počelo je da se značajnije primenjuje od 1980. a pravu ekspanziju doživelo je oko 1990.-1995 godine, kada je skoro u potpunosti prekinuta proizvodnja pantograf mašina koje su čitavo stoleće pre toga bile osnov mašinskog graviranja. U novom milenijumu, a naročito posle 2004. godine pojavljuju se prve ultra precizne CNC graverske mašine čija preciznost dostiže čak i 1 nanometar u sve tri osnovne ose (xyz), a u četvrtoj i petoj osi rezolucije 1/100.000 stepena. Običnom čitaocu ova preciznost nista neće značiti, a oni mašinske struke koji su u praksi stvarno nešto precizno radili i to merili mogu jednostavno ostati bez daha ili ne verovati. Rukovanje najednostavnijim hobi i 2,5 D mašinama može biti na nivou zanata (misleći pri tome da ovaj posao može obavljati jedan čovek-majstor), dok rad u punoj 3 i 5 dimenzija spada u vrlo ozbiljne i složene poslove i zahteva jednu celu uigranu visokostručnu ekipu.

GRAVIRANJE ĆIRILICE
Vise o graviranju ćirilice i ćiriličnih slova možete pročitati na nasoj stranici Ćirilica takodje možete pročitati i jedan nas dopis sajtu www.cirilica.org Ka_boljoj_cirilici.pdf (650kb) koji nije uspeo da ćirilicu pomeri sa mrtve tačke.

Ukratko o zanatu Graver

Graver je majstor koji ručnim ili mašinskim putem gravira slova i razne gravure. Mašinsko graverstvo kao i ručno izuzetno je specifično. Graver nije frezač ili glodač , iako gledajući mašinu u radu može izgledati slično. Graverske mašine, njihove radne glave, softveri, alati i sami majstori su specijalizovani za ovaj posao. Možda bi se nekako najednostavnije moglo reći da graverska mašina gravira slova, logotipe, monograme, gravure, ornamente, a mo-e uraditi i razna frezovanja, isecanja i slično.

Vekovima je graverski zanat bio u neraskidivoj vezi sa umetnošću. Gravura je trebala da prenese određenu poruku koja je trebala da bude lepo grafički obrađena. Nije bilo posrednika koji je radio grafičku pripremu. Niko se ovim zanatom nije bavio a da nije imao smisla za umetnost.

U današnje vreme dolaskom novih tehnologija i novih zahteva u industriskoj proizvodnji stvari su se promenile. Graver više ne mora biti umetnik, jednostavno ukuca potreban tekst, iz memorije računara izvadi gotov simbol, ornament ili grb i mašina dalje gravira sama. Na kraju krajeva više niko od gravera ne i očekuje umetnost već samo običan zanatski posao. Dizajn se prepušta dizajnerima, a graver postaje puki "izvrsitelj" i biva bolji majstor jedino po tome što preciznije prenese zamisao dizajnera sa fajla na materijal. Ova situacija je možda najbolje vidljiva u industriskom graverstvu, gde je na primer potrebno svakom proizvodu gravirati samo drugi broj. Najzaslužniji za "izumiranje" gravera i graverskog zanata uopšte biće u narednoj deceniji Fiber i YAG laseri visoke rezolucije koji su vec danas u stanju da direktno graviraju najtvrđe metale laserskim zrakom debljine 1 mikron u 3 i 5D. Praktično za izradu gravure "iz snova" potreban je dobar dizajner koji ce to dizajnirati na računaru, dobar mašinski inženjer koji ce to obraditi u mašinskom programu i dobar Laser koji ce to uraditi. Najbolji primer za to su DMG laseri. I što bi rekao Mile-Tranzicija "I gde je tu sada Graver - a", gde se ono dede, gde nestade.

Pre jedno 10 godina na jednoj javnoj licitaciji za jedan posao, obeležavanje javnog objekta, dobijemo mi posao uz pomoć probnih ispisa traženog posla na velikom ploteru. Komentar jednog starijeg gravera učesnika licitacije, direktno investitoru na licitaviji bio je; "Oni to rade nekim RAČUNARČICIMA" a mi to kad izgraviramo to je "STVARNO" izgravirano. Moram priznati da je neukom investitoru to ostavilo vrlo jak utisak, i skoro da su se pokolebali što su nas odabrali. Mi smo se prvo smejali, ali kad videsmo "da je đavo odneo šalu" počesmo i mi da ismejavamo njegov pantograph iz vremena Franje Josifa i njegove fontove "kao savijene kobasice" i jedva se nekako odbranismo da ne izgubimo već dobijen posao.

Škole za gravere ne postoje, a ukoliko neko i nudi ovakvo obrazovanje, onda je to čisto marketinški, da upotpuni listu zanimanja, a o samom zanatu ili praksi nema ni pomena ili vrlo malo. Javljali su mi se iz jednog našeg obrazovnog centra da im nešto pomognem oko nastavnog programa za mašinsko graviranje. Pokušao sam bezuspešno da im objasnim da decu treba učiti nečemu što bi im kasnije koristilo, a šta je to, koji je to program, Lang-ov, Baublys-ov, Gerber-ov, gde sa tim da rade - kod koga... U Švajcarskoj na primer zanat se ne može upisati ako sam učenik - roditelji ne obezbede gde će učenik raditi praksu za svo vreme školovanja, odnosno ne može se školovati (o trošku države) za nešto što se na tržištu u toj zemlji. E kod nas može. U četiri obrazovna centra u Srbiji za ručne gravere završi zanat oko 50 učenika ili oko 200 njih za poslednjih 4 godine, a posao u struci ne verujem da je našao ni jedan. Nekoliko najboljih ručnih gravera u Srbiji koje ja znam, sa ogromnim iskustvon, kako sami kažu nemaju posla "Ni za lek", a kamoli ovih 200 koji još nisu ni naučili da rade. Ali ovo niko nije imao da im kaže, i nije ovaj zanat u ovome izuzetak... u njega samo imam bolji uvid.

Konkretno sam i pozvan od jednog obrazovnog centra da održim nekoliko stručnih predavanja. Izneo sam ovo svoje mišljenje ali ih to nije interesovalo. Konkretno kažu da oni hoće ovaj zanat da ožive, nije naše da mi nađemo posao. A ko će da im nađe da ih uputi ako ne škola, pitam ih ja, da neće možda država, da li roditelji znaju gde će im deca raditi, da li to deca znaju. I naravno da nisam vise za ovo bio prikladan - na moju sreću. Zamislite da ja ovo treba deci da kažem ni kriv ni dužan.
Lepo je oživeti stare zanate, recimo potkivača konja, ispričati bajke o njima, a ako u Beogradu nema konja, ako onaj jedan na hipodrumu nema posala, da li treba jos 10-20 novih, o tome pričam...

Na našem podneblju situacija je specifična i po tome sto se svaki graver mora sam “dovijati” za ćirilicna slova, koja čine osnov graviranja (vidi stranicu Cirilica). Po tome kakva ćirilična slova ima, na našem podnevlju se razlikuje dobar graver – majstor od običnog majstora zanatlije. Da bi jedna gravura sa pripadajućim tekstom bila dobra, potrebno je u našim uslovima izboriti se sa svim tipografskim problemima koji na raskrsnici puteva latinice i ćirilice samo neupućenima izgledaju jednostavno. Ako jedan majstor sve ove tipografske probleme savlada, pa pritom i savremenu računarsku tehnologiju, opet mu preostaje da savlada jednu veliku oblast “oštrenje” i pravljenje najrazličitijih tipova noževa, različitih profila za različite namene i materijale, kao i različitih veličina cesto majih i od 0,1mm. Ako sve ovo jedan graver uglavnom samouk, savlada i taj posao sa uspehom radi, onda bi ovo “majstor” trebalo da ima težinu počasnog majstora kao “Velemajstor” a ne kao sto je u našim uslovima najčešći slučaj “majstore” kao – šusteru, zidaru, drndaru, vodoinstalateru itd., bez ikakve namere da ove zanate tako potrebne svakom društvu potcenim. Jednostavno ovo je izuzetno specifičan i tezak posao na ovom podneblju ukoliko graver ne želi da piše ćirilicnim slovima koje nam je zapad napravio za graverstvo u nedostatku JUS standarda. Opet da ne pomislite da zapad kritikujemo sto nam nije bolju ćirilicu za graviranje napravio, rećiću ovo, da nam zapad nije napravio graverske mašine i ovakve “Drljave ćirilicne fontove” mi bi Srbi mogli samo stapom po pesku da pišemo vukova savršena fonetska i grafičko zapuštena ćirilična slova. Ili možda još konkretnije, nije posao drugih zemalja da nama rade razvoj ćiriličnih fontova.

Primer specifičnosti opreme za CNC graviranje

___

Visokofrekventna glava sa 80.000 obrtaja u minuti i mašinski vakuum sto - levo.
Visokofrekventna graverska plivajuća glava, 60.000 obrtaja u minuti - desno.

Ukratko o graverskim fontovima

Ovi tekstove ispod napisao sam 1999 godine za nas sajt www.engraving-key.com koji smo kasnije zamenili sa sajtom www.e-engraving.com. Posle 10 godina stvari se nisu promenile nabolje za gravere, odnosno ni dalje ne postoji standardni font format. Pojavilo se doduše nekoliko primitivnih font editora ali samo za fontove u sopstvenom font formatu, odnosno isti mogu raditi samu sa njihovom programom za graviranje.

I  Nedostatak standardnog graverskog font-formata

II   Nedostatak graverskih font-editora

III  Nedostatak dobrih grafičko-tehničkih graverskih fontova

IV  Nedostatak multi-jezičkih graverskih fontova

Zadnjih godina pojavljuju se fontovi za graviranje i kod nekih ozbiljnih tipografskih kuća koji svoje True Type fontove nazivaju jednoliniskim graverskim fontovima. Radi se o fontovima koji samo izgledaju kao jednoliniski a ustvati su dvoliniski, napravljeni kao ultralight fontovi i samo izgledaju kao jednoliniski.
Zbog početnika u ovom poslu treba konkretno i reći da CorelDRAW i Adobe Illustrator ne mogu pisati
jednoliniskim fontovima, ili jos i to da TrueType i Type 1 ne mogu biti jednoliniski.

Primere pravih jednoliniskih fontova možete videti na našoj stanici Ćirilica takodje napravljenoj pre desetak godina kao privermeno rešenje - prezentacije. (Neki moji prijatelji godinama nikako da završe započetu kuću, a žena kaže: "Najduže traje privremeno resenje" :-).

Novo Brdo
Bilo je centar zanatstva, zlatarstva i graverstva, kovnica novca
Stefana Dečanskog, Cara Dušana, Kneza Lazara i drugih Srpskih vladara.

Priča prva
Kako čovek potpuno sam pravi CNC graversku mašinu u Srbiji

Priča druga
Kako sarađuju graveri u Srbiji

Priča treća
Carski majstor

Graverska Berza
Nude se na berzi novi i polovni delovi
Glave mašina, Motori, Šabloni i lenjiri za pantografe
Oštrilice i pribor, Razno

Materijali za graviranje
Noževi - frezeri za graviranje